Brend koji svi znamo. Satovi za koje mnogi ne znaju i ime koje gotovo nikad nisu čuli. Ovo je priča o srpskim satovima!
Priča o srpskim satovima nije priča o brendu koji potiče iz Srbije. Ova priča nije romantična i nema mnogo zapleta ali zato ima tužan rasplet. Srpski satovi su zapravo satovi koji su nosili srpska imena i prezimena na brojčanicima a koja su u Beogradu početkom 20-og veka značila nešto. To su bili ljudi od zanata, ljudi kojima se verovalo. Ali najbolji je mogao biti samo jedan. On je dospeo do kraljevog dvora gde je postao kraljev juvelir i časovničar. Njegovo ime je Milan T. Stefanović!
Ovo nije priča o životu Milana T. Stefanovića ne zato što ne želim o tome da pišem već zato što nema dovoljno sačuvanih istorijskih zapisa o njemu. Radio je, stvarao i živeo u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, potom u Jugoslaviji i bio uz kralja do poslednjih trenutaka. Ovom zanatliji gubi se svaki trag dolaskom Saveza Komunista na čelu sa Josipom Brozom Titom u Jugoslaviju po okončanju Drugog svetskog rata. Oni su izbrisali svaki trag postojanja njegove zanatske juvelirsko-časovničarske radnje ali ono što nisu mogli da unište jesu rezultati rada. Milan T Stefanović je za sobom ostavio veliki broj potpisanih satova kojima Komunisti nisu mogli da uđu u trag. Neki od tih satova su preživeli dovoljno dugo da nam indirektno ispričaju priču o srpskim satovima!
Zahvaljujući Muzeju Starih Satova Kraljevine Jugoslavije, koji se nalazi u Birčaninovoj 28b i u kome se čuvaju neki od ovih istorijskih komada, ja danas mogu da ispričam ovu priču u mom autorskom serijalu Od Luga Do Luga!
Početak priče o ”srpskim satovima”
Početak 20-og veka obeležen je uvozom satova u Srbiju. Otvaraju se prve radnje i časovničarski zanat postaje veoma popularan. Neki od najpoznatijih brendova na svetu ulaze na tržište kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kako je glasilo ime države koja je preteča Jugoslavije, koja u tom imenu postoji od 1929. godine). Milan T. Stefanović nije bio jedini uvoznik i prodavac satova u Beogradu (čitaj Srbiji) ali bio je najpouzdaniji i najpoznatiji pre svega zahvaljujući radu za Kralja Petra I Karađorđevića i kasnije za Aleksandra I Karađorđevića.
Rad na dvoru i za visoke dvorane mu je omogućio jak status u svetu satova u Evropi, koji se najbolje vidi po spisku brendova koje je on uvozio i prodavao:
- Milan T. Stefanović: Longines, Leonidas, Pavel Bure, Rolex, Vacheron Constantin, Mido…
- Božidar S. Mišić: Omega
- Mihajlo P. Petković: Zenith
- Jovan S. Antonijević: Longines
Jovan S. Antonijević je imao pravo na uvoz Longines satova baš kao i Milan T. Stefanović ali ne i na uvoz onih najboljih komada (nije imao ekskluzivno pravo snabdevanja vojske Kraljevine već nekih drugih ustanova u zemlji). Na slici ispod videćete poleđinu kućišta džepnog Longinesa koji je uvozio Jovan S. Antonijević i na kojem je potpis poštanskog-telegrafskog udruženja. U današnjem kolekcionarstvu ovi, kao i oni železnički džepni satovi nisu kolektabilni u toj meri kao što jesu oni sa potpisom Milana T. Stefanovića, jer je njegovih satova bilo znatno manje a pritom su bili kvalitetniji, naročito oni ručni.
Interesantno je takođe videti da je ova strategija distribucije, uvoza i prodaje preko dva različita prodavca u jednoj zemlji postojala pre skoro sto godina. Osim o razvijenosti Beograda u prvim decenijama 20-og veka ovaj podatak mi govori još nešto – koliko je Longines bio napredan brend u tom momentu. I zaista, kopajući po arhivi, čitajući mnoge knjige i slušajući CEO Longinesa kojeg sam imao prilike da upoznam pre par meseci shvatio sam ono o čemu mi je Srđan Stević godinama pričao: Longines je bio jedan od najboljih brendova na svetu!
Izgovorite ovu rečenicu naglas i shvatićete koliku težinu ona ima. Zaista, Longines je tih 20-ih i 30-ih godina prošlog veka bio toliko napredan, inovativan, originalan, pouzdan, kreativan i gotovo pre svih su počeli da vode knjige o svakom satu koji napušta njihovu fabriku da danas imaju najpouzadiniju arhivu starih satova u svetu. Možda može da im parira jedino Patek Philippe, ali možda! Bogata arhiva i bogata istorija doveli su do toga da danas Longines u podjednakom procentu prodaje kako muške tako i ženske satove.
Voleo bih ipak više da pričamo o prošlosti, jer vintage satovi su to. Prošlost u najromantičnijem izdanju, iako kao što ćete videti na primeru sata ispod, priče iz 20-og veka nisu mnogo romantične. Prožimane su ratovima. Ali ni ti ratovi ovim satovima nisu mogli ništa da učine! Oni su se proizvodili u mirnoj Švajcarskoj i nekim nepoznatim putevima dospevali do najudaljenijih krajeva Evrope pa čak i do Srbije koja je bila u sklopu Jugoslavije.
Longines SS = Srpski Sat
Longines satovi, koje je Milan T. Stefanović uvozio, nosili su najboji kadeti Vojne Akademije, dobijali su najbolji oficiri i generali po zaslugama i to sve sa prethodnim obećanjem da će čuvati Jugoslaviju. Ovaj potpis, kao i svi ostali na Milanovim satovima, ispisan je ćirilicom. Ćirilica se gajila, čuvala i negovala među srpskim stanovništvom tada više no ikada. Najbolji primer su ovi satovi na kojima je ime brenda i svaki ostali tekst ispisan abecednim slovima osim onoga što je poručio Stefanović. Zamislite samo Švajcarce kojima stiže zahtev da se potpis uvoznika uradi na ćirilici, koju do tada nikada pre nisu videli i koju ne umeju da čitaju.
Koliko je velika kompanija Longines govori i ta činjenica da su svom zastupniku izašli u susret i izradili posebne kalupe kojima su farbali brojčanike ćiriličnim slovima. Za to je bio potreban veliki trud i napor 30-ih godina prošlog veka, jer danas je to jedan klik i mejl je otišao na drugu stranu. Ne, ranije to nije bilo tako. Neko naš je morao da se sastane sa nekim njihovim i da mu predstavi naše pismo. Zaista moćno!
Izraz ”dvostruko potpisan brojčanik’‘ (engl. double-signed dial) označava brojčanike koji osim naziva brenda na podlozi imaju i potpis ritejlera (engl. retailer). Neretko su ovi satovi na aukcijama skuplji od onih koji nemaju potpis na sebi ali značajnu ulogu ima i važnost onoga čije je ime na brojčaniku. Milan T. Stefanović potpis je poštovan u svetu vintage satova ali je vrednovan samo od strane malog broja domaćih kolekcionara. Srđan poseduje 5 ručnih Longinesa sa potpisom Milana T. Stefanovića a u ovom tekstu ću vam pokazati kako taj srpski sat izgleda.
Jedan takav redak i sjajno očuvan primerak završio je u prostorijama Muzeja Starih Satova Kraljevine Jugoslavije. Ističe se originalnim požutelim akrilnim staklom koje čuva crni patinirani brojčanik, koji je star čak 84 godine. Satovi poput ovoga dodeljivani su najboljim diplomcima Vojne Akademije i Kraljeve vojske u periodu 30-ih i 40-ih godina prošlog veka. Konkretan model datira iz prvog oktobra 1939. godine. Brojčanik se nije stideo da ostari i da pokaže svoje lice puno bora. Ono je zamaskirano požutelim akrilnim staklom koje je došlo do ovog stadijuma konstantnim starenjem iznad crnog gilt brojčanika.
Na čeličnoj poleđini kućišta mogu se pronaći istorijski ključni podaci: grb Vojne Akademije sa krunisanim dvoglavim orlom na čijim se grudima nalaze grbovi koji ujedinjuju tri nacije i vere koje su živele u Kraljevini Jugoslaviji: pravoslavlje, katoličanstvo i islam.
Desno i levo od orla nalaze se ćirilični inicijali VA (Vojna Akademija). Iznad orla stoji natpis ‘’Čuvaćemo Jugoslaviju’’ koji ima dodatnu težinu ukoliko pročitate datum ispod orla: 1.X.1936. (početak obuke na Vojnoj Akademiji) i 1.X.1939. (kraj obuke kada je sat dodeljen nekom od vojnika). Obuka u Akademiji u Kraljevini Jugoslaviji trajale je pune tri godine. Takođe označena je i klasa u kojoj se vojnik školovao – u ovom slučaju se radi o 64. klasi VA.
Dizajn potpisa na poklopcu se menjao iz godine u godinu. Na prvim modelima džepnih satova možemo uočiti nedostatak ispisa ”Čuvaćemo Jugoslaviju”. Gle čuda svi oni dolaze iz perioda pre Drugog svetskog rata, kada nije bilo bojazni za ponovnim sukobom. Takođe, mnogi vezuju ovu izreku za ubistvo prvog monarha Kraljevine Jugoslavije, Aleksandra I Karađorđevića, 09.10.1934. godine u Marseju. Neke priče kažu da su na satovima počeli da se pojavljuju natpisi ”Čuvaćemo Jugoslaviju” baš u čast ubijenog kralja. Na ovaj način njegovi živi potomci želeli su da mu poruče da će Jugoslavija biti sačuvana!
Longines SS je veoma značajan istorijski komad ručnog sata, jer je isti dodeljen nekome (nažalost ne znam kome) samo mesec dana nakon početka Drugog svetskog rata invazijom Nemačke na Poljsku. Prvog septembra Evropa i svet su sa pažnjom posmatrali dešavanja u centralnoj Evropi (ne)znajući da će i oni biti biti uvučeni u ovaj sukob.
Jugoslavija se spremala za rat na strani Saveznika, a vojnici koji su završavali Vojnu Akademiju u tom periodu svesno su rizikovali svoje živote za domovinu. Nekolicina odabranih nagrađivana je ručnim satovima brenda Longines koji su u švajcarskoj, koju rat nije pogodio, izrađivani i na licu mesta potpisivanim imenom Milana T. Stefanovića na brojčanicima. Na ciferu se još nalazi i dinastički grb Kraljevine Jugoslavije na pozicijiu 12, koji je na ovom satu sjajno očuvan. Imajte na umu da je sat star skoro čitav vek!
Ove satove pokreće sjajan Longines mehanizam na ručno navijanje kalibar 15.26 koji učvršćuje 15 dragulja i koji ima funkciju prikaza vremena uz malu sekundaru. Mala sekundara je sekundara odvojena u poseban podbrojčanik na ciferu, uglavnom na poziciji 6. Sam mehanizam nije potpisan imenom uvoznika ili grbom Kraljevine, što je bio slučaj sa nekim drugim brendovima koje je Milan T. Stefanovič radio u tom momentu (Rolex, Vacheron Constantin, Mido…).
Tehničke specifikacije sam ostavio za kraj. Primećujete li koliko su nebitne kada sat ima priču? Sve do ovog momenta se niste zapitali koji je prečnik ovom satu…jer vam to nije bitno. Srpski sat ima prečnik od 38mm, sa razdaljinom od luga do luga 46mm sa debljinom kućišta od oko 10mm. Veoma nošljiv sat. Veoma veliki sat za 1939. godinu. Ali ako se vratite par pasusa iznad i pročitate da je ovo vojni sat shvatićete u čemu je caka sa veličinom.
Vojni satovi, a kasnije i pilotski satovi, kojih ne bi bilo da nije vojnih, bili su veliki. Morali su da budu pregledniji od ostalih satova iz tog perioda, morali su da budu što manje komplikovani u smislu posedovanja komplikacija (iako je funckija datuma na ručnim satovima izum iz 1915. godine ali bila je nepraktična sve do prvog Datejusta iz 1945. godine) i morali su biti laki za korišćenje. U tome je Longines uspeo!
Danas je veoma teško naći dobro očuvan primerak srpskog sata brenda Longines. Najčešće se ovi modeli pojavljuju na aukcijama a neretko se nalazi po privatnim kolekcijama ljudi u bivšoj Jugoslaviji a najviše u Srbiji. Njihova cena je zaista neverovatna i iznosi ne manje od 15.000 evra dok oni sjajno očuvani modeli mogu da dostignu cifru i do 60.000 evra. Dosta satova je, zahvaljujući Srđanovom angažovanju, vraćeno u Srbiju. Tamo gde pripadaju. Tamo gde su dobili svog prvog vlasnika koji se Kralju i Otadžbini zakleo na vernost a osećaj pripadnosti jugoslovenskoj naciji i vrhunskog patriotizma pojačao mu je sat sa rečima Čuvaćemo Jugoslaviju.
Model iz ovog teksta je na prodaju i oglašen je u našem prvom katalogu luksuznih satova za 2024. godinu, koji možete dobiti klikom na link.
Svaki kraj je težak
Početkom Drugog svetskog rata završava se priča o ovim sjajnih satovima. Dolaskom Komunista strah među kolekcionarima je bio toliko veliki da su neki od njih pokušali da skinu gravuru na poleđini kućišta te danas na oglasima možete pronaći kako ručne tako i džepne satove kojima je sastrugan dobar deo čelika na poleđini kućišta. Možda su to radili i oni ljudi koji su nakon rata bili razočarani u Kraljevinu koja ih je uvela u rat… nećemo saznati. Takođe moram reći da je oko ovih satova, brendova i uvoznika iz tog perioda dosta nepoznatih stvari. Mnogo toga ne znamo!
Ovim putem bih zamolio sve one koji znaju nešto više neka nam jave putem mejla marketing@satnaruci. Svaka nova informacija, naročito o uvoznicima iz tog perioda koji su živeli i radili u Hrvatskoj i Sloveniji je dobrodošla!
Jugoslavija je sačuvana, ali ne onima koji su noseći Longines SS za nju ratovali. Brzo je po okončanju rata pretvorena u Saveznu Federativnu Republiku Jugoslaviju i tako izgubila status Kraljevine. Poruka ”Čuvaćemo Jugoslaviju” nažalost nije bila toliko uspešna, nije urodila plodom iako je Jugoslavija nastavila da postoji nakon Drugog svetskog rata kao veštačka tvorevina staljinističkog režima Sovjetskog Saveza koji je pružio podršku Titu u ostvarenju ličnih fantazija. Titoizam je tvorevina socijalističkog uma narcisoidnog Josipa Broza koji je izmenio i svet satova na ovim prostorima. Ali to je tema za neki drugi tekst…
