…a najlepši Datejust je onaj referentne oznake 1601
Anemoia. Relativno moderna i ne tako poznata reč koja opisuje stanje koje verujem mnogi osećaju. Nostalgija za nekom prošlošću koju nikada nismo ni proživeli, odnosno nostalgija za vremenom za
koje smo premladi da bi smo ga poznavali. Moja anemoia su 60-e i 70-e godine prošlog veka i ja
nažalost (ili na sreću) ih nisam proživeo. Dok ne osmisle komercijalnu i pristupačnu vremensku mašinu,
sat o kome je reč u ovom tekstu ima ulogu da me na neki način stavi u to doba.
Rolex Datejust je oduvek bio klasik, čiji se dizajn često kopirao kako u celosti tako i njegovi
pojedinačni delovi – jubilej narukvica koja je toliko često iskopirana od ostalih brendova je debitovala
baš na ovom modelu. Predstavljen 1945. na 40-o godišnjicu postojanja kompanije Rolex u referenci
4467, kao prvi ručni časovnik sa funkcijom prikaza datuma na samom brojčaniku, ubrzo je postao
jedan od nosioca brenda i najprodavaniji model ove kompanije.
Konkretan model o kom pišemo danas je Datejust iz cca 1975. godine, referentne oznake 1601, koja
je relativno široko zastupljena i važi kao odličan izbor ulaznice u svet luksuznijih vintage satova. Sat
poseduje toliki šarm, karater i vrlo ga je lako nositi i ukombinovati sa bilo kojom odevnom
kombinacijom i stilom, bez obzira na boju brojčanika ili tip narukvice, fantastično se nosi kako sa
metalnom jubilej tako i sa kožnom.
Ono što meni čini ovaj sat neodoljivim jeste dubina brojčanika, odnosno vizuelni efekat koji je postignut ispupčenim akrilnim kristalom i za period specifičnim oblikom brojčanika, čiji krajevi padaju pod uglom. Ovakav brojčanik je popularno nazvan “pie-pan” jer podseća na izvrnuti tiganj i čini da se fantastični monolitni indeksi izdižu još više ka kristalu koji upravo zbog ovog pada cifera pojačava efekat prelamanja svetlosti. Provešćete dosta vremena gledajući ovaj sat jer se jednostavno igra sa svetlošću i vrlo lako je pronaći nov ugao i pad senke koje do pre niste primetili. Naravno tu je veličina od 36mm, savršena za svakog muškarca – uvek diskutabilna tema, ali ovaj tekst piše ljubitelj vintage satova kome nije strano nositi 32mm sat.
Zašto ovaj model? Jedan od meni omiljenih filmova je Get Carter iz 1971, gde protagonista Jack Carter, poznati londonski gangster, dolazi u svoje rodno mesto sa namerom da osveti smrt svog brata i nosi zlatni Rolex. Jedni veruju da je u pitanju bio zlatni 1601, medjutim neke fotografije ukazuju potencijalno na zlatni 1803 Day Date.
Opet se vraćam na doba 70ih i na sam početak ovog teksta, međutim legendarni Michael Caine koji glumi protagonistu je učinio ovaj film kultnim britanskim klasikom svojim šmekom, stilom crnog klasičnog odela i nonšalantnošću. Doduše njegov Rolex je zlatni, tako da imamo već dve stvari gde se razlikujemo (moj je čelični i daleko sam od harizme Majkl Kejna), ali bože moj, svi stremimo i poistovećujemo se sa nekim svojim herojima (gledam u vas ljubitelje Submarinera… Rolex Submarinera).
Ovaj primerak ima još jedan detalj koji ga izdvaja od većine ostalih modela iste reference – “Sigma” cifer. Ukratko za one koji ne znaju, sigma ciferi su bili produkt trgovačkog udruženja švajcarske industrije satova, skraćeno APRIOR (l’Association pour la Promotion Industrielle de l’Or) kao naglašavanje vrednosti švajcarskih satova, odonosno ukazivanje na prisustvo plemenitog metala na samom brojčaniku – u ovom slučaju belog zlata na indeksima i kazaljkama. Ovo je bio jedan od poteza 70-ih da se u vreme kvrarcne krize poboljša prodaja švajcarskih satova. Patek Phillipe i Rolex su bile jedne od kompanija koje su koristile sigma cifere i naravno uz njihovu retkost ide i traženost među kolekcionarima.
Par reči o tehnikalijama:
– Proizvodio se u periodu izmedju 1960. pa sve do 1977, kada nastupa referenca 1603.
– Ravan poklopac mehanizma, što je na početku proizvodnje bila novina u odnosu na predhodne
bubble-back modele.
– Akrilni ispupčen kristal, tek kasnije ranih 80-ih dolazi referenca 16013 sa safirnim kristalom.
– Tritijum zamenjuje radijum kao luminaciju na brojčanicima oko 1963. (ti prvobitni modeli su
naravno veoma traženi).
– Kalibar 1560 ili 1570 sa kasnijim modelima sa funkcijom brze promene datuma (što ovaj model
nema).
– 20mm širina ušica – najčešća dimenzija kaiševa, a sat je pravi “strap monster”.
Sat nije poliran. Nije ni “mint” stanje što bi rekli. Ja lično volim kada sat ima ožiljke, da se vidi da je
imao život, da ima patinu, mislim da je to stvar koju ne treba objašnjavati – ili je kapiraš ili ne. New old
stock je nešto što kolekcionari uvek traže i naravno u svetu vintage-a ovo nosi i najveće ćifre, ali ja
lično i da sam u situaciji da mogu takav sat da priuštim, preskočio bih ga. Volim svaki svoj sat da
nosim, pa iako sam izuzetno pažljiv, neće mi smetati da dobije poneku ogrebotinu od mene jer
prolazimo kroz to zajedno.
Koju god kombinaciju, boju brojčanika, oblika indeksa i kazaljki nađemo, sa ovim modelom nema
greške. Ovaj primerak je najelegantiji jer je no-lume, odnosno bez ikakve luminacije – i da je imao,
ipak je ovo sat star skoro 50 godina, odavno je iščezla. Iako u početku teksta stoji da je ovo ulaznica
u svet luksuznih vintage satova, ovaj model često ostaje trajni deo kolekcije mnogih ljubitelja zbog
svog unikatnog šarma. Jedino što ga može zameniti jeste Day Date 1803… Ali to je priča za sebe i za
drugi put.
