Šta je zapravo ROLEX?

U svetu satova treba krenuti od jedne premise – ništa se ne podrazumeva. Imajući navedeno u vidu, prvi svoj tekst na našem novom sajtu, posvetio bih objašnjavanju nekih ,,podrazumevanih“ pojmova: šta je zapravo Rolex, šta on predstavlja i kako ga ja doživljavam. Ovaj pojam teško je objasniti i svetu: budući da Rolex više vredi kada napusti A.D. (prim. autora: A.D. Authorized dealer – ovlašćeni Rolex prodavci) nego dok se nalazi u njemu, odnosno više vredi ,,polovan“ nego nov, dok je to pogotovu teško objasniti ljudima iz naših krajeva. Ali, ništa se ne podrazumeva.

Hans Wilsdorf, otac Rolex-a, rođen je 1881. godine u oblasti Bavaria. Sa dvanaest godina izgubio je roditelje i postao siroče. Kao dobar matematičar, po završenom obrazovanju, postao je trgovac. Godine 1900. Wilsdorf se nastanio u gradu La Chaux-des-Fonds u Švajcarskoj, u kantonu Neuchatel (oblast poznata već tada po proizvodnji časovnika i trgovini), radeći za firmu Cuno Kourten, koja se bavila trgovinom časovnika.

Shvativši priliku i vremena koja dolaze, Wilsdorf se seli u London godine 1905. gde sa sestrom i zetom otvara firmu: Wilsdorf & Davis, kompaniju koja se bavi izradom kućišta za satove, i trgovinom časovnicima. Kompanija je napravila veliki poslovni uspeh budući da je trgovinu usmerila na kvalitetne časovnike i ,,putne“ časovnike (luksuzne minijaturne ručne satove u kožnim futrolama) – prilagođene sportistima, putnicima i ljudima u pokretu. U vreme kada su ručni časovnici i dalje bili predmeti kojima se nije verovalo i aksesoar koji nije privlačio pažnju.

Wilsdorf je kupovao mehanizme u Švajcarskoj od proizvođača Hermana Aeglera, nakon čega ih je ugrađivao u kućišta koja su proizvedena u Engleskoj, u kombinaciji sa lako podešavajućom narukvicom. Na ovaj način Wilsdorf & Davis je mogao svoje časovnike da prodaje po relativno niskim cenama, čime su u potpunosti osvojili tržište Engleske. Ne postoji siguran odgovor na pitanje kako se stiglo do imena Rolex, ali poznato je da je Wilsdorf želeo lako, jednostavno ime, koje se lako pamti i izgovara na svim jezicima. Kompanija se 1912. godine seli u grad Bienne, nakon čega se godine 1919. seli u Ženevu (gde se i danas nalazi sedište) i od te godine počinje da posluje pod imenom ,,Manufacture des Montres Rolex“. Prepoznatljiva kruna, simbol Rolex-a, u upotrebi je od 1925. godine.

Objašnjavajući početke, nadam se da sam ovim redovima, u kojima se ništa ne podrazumeva, uspeo da širem auditorijumu dam smernicu za početak razumevanja ove ogromne teme. Rolex je osnovao poslovni čovek (spoj časovničara i trgovca). Biznismen do srži, siroče koje se borilo za svaki komad hleba i metra. Čovek koji je odlučio da uspe. Čovek koji je tražio svoj put, i put koji je nadmašio mnoge. Čovek koji je prepoznao kvalitet, prepoznao vreme, trendove, budućnost, znao trgovinu.

Da li je Hans Wilsdorf bio istaknuti časovničar poput Abrahama – Louisa Bregueta? Svakako da ne. Da li to umanjuje njegov domet u industriji satova, danas, kada je od njegovog rođenja prošlo preko 140. godina? Svakako da ne.

Da bi se razumelo šta je to Rolex, treba krenuti od početka, od prve lopate.

Rolex je proizvođač luksuznih, kvalitetnih ručnih časovnika.
Rolex je prepoznatljiv brend.
Rolex je sistem vrednosti: investicija, referentna vredost, proizvod za trgovinu.
Rolex je status.
Rolex je neumoljivi, dobro promišljeni marketing.
Rolex je trenutno praktično nedostupan većini prvih kupaca.

Sve je to Rolex danas, i kao takvog ga treba i prihvatiti. Rolex danas više nego ikada prati onaj put koji je prilikom osnivanja njegov osnivač želeo da trasira i o kom je imao viziju. Rolex je fabrika časovnika, koja masovno proizvodi, kvalitetne, skupe, izdržljive ručne časovnike, sa mahanizmom kućne radinosti (in-house – mehanizam časovnika koji se u potpunosti proizvodi u fabrici Rolex) koji su deo najprepoznatljivijeg brenda na svetu.

Rolex je manupulativni, paralelni univerzum trgovine koji (budući da je teško dostupan za kupovinu u AD, jer je navodno potražnja mnogostruko veća od ponude, na ovoj planeti) mnogim ljudima ostavlja nezadovoljstvo i gorak ukus u ustima. Rolex može biti, i jeste, amblem ljudima koji ne znaju ništa o časovnicima, osim simbola krune. Sve je to Rolex danas, i to treba reći i prihvatiti. Sa tim činjenicama treba živeti i baviti se horologijom (prim. autora: horologija – nauka o merenju vremena), sa tim mislima treba razmišljati kada se pravi kolekcija. Kada čovek odlučuje šta da kupi.

Da li zbog toga treba kriviti bilo koga? Svakako da ne treba.

Ljudi su od jednog predmeta napravili sve ono o čemu se ovde piše. Rolex časovnik jeste sve što je navedeno, i to je pre svega zbog zamisli svog osnivača, ali i zbog prihvatanja takvog načina razmišljanja – preduzimačkog, od strane miliona ljudi koji se bave satovima i trgovinom.

Ali, negde paralelno sa tim, Rolex časovnik je, zapravo, ostao ono što on (ne njegov osnivač, već on sam, živeči svoj život) od početka i jeste, i jedino što taj uređaj pokušava da bude: predmet koji izuzetno precizno meri vreme, uređaj kvalitetno izrađen, koji je u stanju da prođe kroz pakao i da se vrati kucajući. Neuništiva mašina koja nam pokazuje koliko je sati, ali i ko smo mi. Ljubitelji, trgovci, preduzimači, uspešni ljudi: kako mi shvatamo i predstavljamo sebe u ovom svetu. Predmet bogate istorije i velikih dostignuća. Predmet za kojim čeznemo i o kom maštamo. Uređaj koji bezrezervno proučavamo sa ljubavlju i predanošću. Simbol dubine, visine, mraka, polarnog svetla, brzine, nauke, akvanautike, elegancije, putovanja, dostignuća, pa i određenih ne tako jednostavnih komplikacija.

Rolex časovnik ima ono značenje koje, iz palete navedenih značenja, vi izvučete i kojim ga obeležite.

Rolex časovnik je danas, zapravo, sve to što je od početka i trebao da bude.