Najnoviji Bugatti nosi naziv jedne prelepe komplikacije koju proizvode samo najbolje kompanije u svetu satova!
Predstavljen je novi Bugatti. Treći produkcijski model u modernoj istoriji kompanije, oživljenoj od strane VW grupacije 1998, sada u većinskom vlasništvu kompanije Rimac Automobili. Neki bi rekli eto još jedan Bugatti koji mi smrtnici nećemo nikada ni videti, ali meni je drago da postoje takvi automobili, jer nije u pitanju proizvod sa neopravdano visokom cenom, već je ovo rezultat kompleksong inženjeringa, inovacije, rešavanja problema i pomeranja granica. Na kraju krajeva posteri takvih automobili su uvek krasili zidove tokom našeg detinjstva, a sada vrlo verovatno naše wallpapere.
Ono šta je nas ovde zaintrigiralo je ime naslednika predhodnog Chirona – zove se Tourbillon. “Ime je inspirisano mehaničkim satovima” kaže Mate Rimac, CEO kompanije Bugatti-Rimac, “zato što su oni prelepi, kako spolja tako i unutra, čak i delovi koje ne možete videti”. Pretpostavljam da su ovim hteli stvoriti konekciju između sveta satova i automobila uzevši turbillon kao primer najizazovnije komplikacije kod satova i Bugattija kao samog vrhunca automobilizma. Diskutabilno minute repeater-i i rattrapante (odnosno split-seconds hronografi) su možda teže za izvoditi, ali većina ljudi i brendova danas doživljava tourbillon kao ultimativnu komplikaciju kod mehanickih satova.
Konekcija ta dva sveta je vidljiva u samom vozačkom centru kokpita, na instrument tabli. Svi detalji su napravljeni od mašinski obrađenog titanijuma i sve je analogno – imamo samo dva ekrana od kojih je prvi minijaturni, za digitalno pokazivanje brzine (neophodan usled regulacija) i glavni, ne preveliki ekran za multimediju, koji se nalazi desno od volana. Pametno je sakriven i izvlači se po potrebi, zanimljiva dizajn odluka koja će prkositi zubu vremena. Instrumenti su fiksirani za letvu volana, ali zanimljivo odrađeni planetarnim mehanizmom koji ih zadrzava uvek u istom položaju. Sami instrumenti su rezultat saradnje sa Concepto Watch, švajcarskom kompanijom koja proizvodi mehanizme ili pojedine delove mehanizama za razne kompanije u svetu satova – jedna od njih je Jacob&Co.
Kao što vidimo imamo 3 sekcije, od kojih centralni krug podseća na skeletonizovani brojčanik sa vidljivim funkcionalnim mehanizmom koji pokreće dve kazaljke. Manja (da kažemo “satna”) pokazuje obrtaje motora, dok veća (“minutna”) kazaljka pokazuje samu brzinu vozila. Desna sekcija pokazuje kombinaciju rezerve snage konvencionalnog i elektro motora kroz takođe dve kazaljke, dok leva sekcija neodoljivo podseća na MB&F satove i ukazuju na ostatak bitnih informacija, kao što je temperatura, nivo baterije i goriva. Poznavaoci će se setiti informacije da je tadašnji Veyron ceo rezervoar pri maksimalnoj brzini mogao da potroši za 12 minuta – pretpostavljam da Tourbillon će potrajati koji minut duže.
Za nas ljubitelje automobila najzanimljivija informacija je da Tourbillon ne deli ni jednu komponentu sa svojim prethodnikom, pa čak ni čuveni W16 motor. Sada je tu novi atmosferski V16 agregat zapremine 8.300 kubika, koji se penje na 9.000 obrtaja i proizvodi 1.000 konjskih snaga. Sama radilica je dugačka 1 metar, a motor je 40cm duži od predhodnog W16, što je na kraju rezultiralo povećanju među-osovinskog rastojanja za 27cm, ali ne i povećanju celokupne dužine samog auta – Tourbillon je ostao iste dužine kao i Chiron. Ova činjenica je meni fascinantna, zamislite nivo inženjeringa koji je uložen za takav rezultat.
Po audio snimcima ubačenim u prezentacione videe, ovaj agregat zvuči zaista neobično, sirovije i višeg tonaliteta u odnosu na W16 – očekivano s obzirom da nemamo čuvene 4 turbine. Umesto njih imamo 3 elektro motora, koji proizvode 800 konja, čime se totalni broj snage, kombinovano sa atmosferskim motorom, diže na 1.800 konjskih snaga.
Još jedna zanimljivost je da se menjač sada nalazi iza motora umesto napred, što je bio slučaj sa Veyronom i Chironom – ovo je uticalo na promenu kabinskog prostora, pa sada putnici imaju više prostora unutra jer je izbočina izmeđju dva sedišta znatno smanjena tom odlukom. Maksimalna brzina je i dalje nepoznata ali kažu u kompaniji da prelazi 480km/h.
Za kraj ću reći da pozdravljam odluku inženjera za leptir vrata umesto konvencionalnog otvaranja, ipak tako nešto doliči ovakvom hiper-automobilu i nadam se da ću nekom prilikom imati tu čast da Tourbillon vidim, a možda i čujem uživo. Zanimljiva je odluka bila spojiti dva sveta kroz instrument tablu i naziv komplikacije mehanizma, međutim nisam siguran da je ime prava odluka gledavši sveobuhvatnu istoriju kompanije – prethodni Veyron i Chiron nose nazive Bugattijevih trkačkih vozača Pjer Vejrona i Lui Širona. Gledanou nostalgično vremenu u kojem sam odrastao, EB110 meni ostaje i dalje omiljeni Bugatti svih vremena.
