Šta Rolex želi da postigne?
Već neko vreme se govori o ulasku Rolexa na tržište polovnih satova, čime bi, Rolex, osim obimnije prodaje, pokušao da postigne i određenu vrstu kontrole nad navedenim tržištem, koje u poslednje vreme ima nekontrolisane amplitude.
Činjenica: Prvog decembra tekuće godine, potvrđeno je: Rolex ulazi na tržište polovnih satova, na koji način će kupci moći da kupe Rolex časovnike koji su provereni, servisirani, ukoliko za tim postoji potreba, sertifikovani kao autentični (i legalni) pri čemu će se prodavati sa Rolex dvogodišnjom garancijom. Satovi koji se na ovaj način budu prodavali, prodavaće se uz Rolex tag, odnosno COSC sertifikat, i prodavaće se (za početak) u Bucherer buticima u 6 zemalja: Švajcarska, Austrija, Nemačka, Francuska, Danska, Ujedinjeno Krajevstvo, i prodaja počinje od ovog meseca.
Da, od decembra.
Budući da je prodaja ovakvih satova poverena (inicijalno) Bucherer buticima, jasno je da je Rolex planirao i sprovodio ovakav plan već duže vreme. Ništa novo nema u činjenici da određeni ,,ovlašćeni“ butici prodaju polovne Rolex časovnike, ali nikada pre iza istih nije stajala fabrika, nakon što napuste prvi put ovlašćeni Rolex butik i krenu da žive svojim životom.
Rolex nije izašao sa svim detaljima, ali po mom shvatanju stvari, fabrika će otkupljivati Rolex časovnike ne mlađe od tri godine starosti (objavljena informacija) tako da ne očekujte Sprite (novi GMT master 2, ref: 126720VTNR) sređivati ih, odnosno raditi ,,refurbish“, stavljati im određene vrste potvrde (papira) i prodavati ih, za početak u određenim nabrojanim buticima, a kasnije i u ostalim, budući da Rolex već neko vreme radi i na proširenju inicijalne prodaje mreže.
Sam proces je jasan, ali šta on tačno znači?
Za kupca, on znači, za početak, tri stvari: Rolex časovnici koji su prošli kroz ovaj postupak, sigurno su legitimni, legalni, i ispravni. Dovoljno za kupce. Nedovoljno za milion dolara pitanje – koliko će ovakvi časovnici koštati? Rolex je već stigao da objavi cene putem Bucherer sajta (što znači da je ovo spremano godinama unazad) i nećete verovati u ovo: cene polovnih Rolexa koje Rolex prodaje u proseku su za 15-20% veće u odnosu na realne tržišne cene u ovom momentu!
Pretpostavka: Da li ovo znači da će neko moći da kupi Rolex Daytonu, dostupnu, sa papirima, i sređenu, iz izloga za 14.500 evra? Naravno da ne. Cene su znatno veće nego što smo u prvih mah pretpostavljali!
Ne vidim na koji način bi polovni satovi bili ograničeni sa cenom (za razliku od novih) i zbog čega? Nevidljiva ruka tržišta će to sama sređivati uz ,,malenu“ pomoć planske organizacije (mig Yugo-nostalgičarima), kao što bi u privredama sa slobodnim tržištem i trebalo biti. Pravila ekonomije 101 nam jasno govori da se neće ograničavati cena nečega što je slobodno za promet na slobodnom tržištu. Na koncu, to ne bi bilo ni realno niti bi imalo zdrav rezultat.
Što nas dovodi do drugog pitanja (i pretpostavke): šta će se tačno prodavati? Nominalno sve starije od tri godine. Ali – koliko ima vlasnika keramičke Daytone, Batman-a ref. 126710BLNR ili ne daj Bože Daytone ref.116508 koji nemaju karticu? Ja mislim veoma malo. Jako malo. Te stvari se poslednjih godina ne gube. Barem ne NAMERNO.
Pod ovakvom pretpostavkom, ja smatram da je ovakva akcija pre svega usmerena na malo starije časovnike, koji nisu toliko retki – razni OP modeli, Datejust I, stariji Daydate modeli, a koji bi se mogli svrstati u vintage kategoriju. Nije čudo da časovnici iz ere pre 2012 godine nemaju papire, odnosno kartice, naprotiv, veoma je uobičajeno. Tada se to nije čuvalo na taj način. Danas se papiri čuvaju više nego časovnik.
Ono što je sigurno je da ovakav način prodaje robe već neko vreme postoji. Negde obimno i poznato (auto industrija) ali postoji čak i u svetu satova: AP već neko vreme razvija ovakav pilot projekat, Zenith, Vacheron Constantine, prodaju polovne satove, a Richard Mille već neko vreme stoji iza mreže ovlašćenih partnera koji prodaju polovne satove.
Takođe je sigurno da Rolex na ovaj način želi da proba da kontroliše tržište polovnih satova i da poveća svoju profitnu marginu, na čijim bokovima već dugo vremena, mnogo njih zarađuje. Tržište polovnih satova često je bilo nepoznato i nepoželjno tržište za premium fabrike, iz mnogo razloga ali pre svega zbog građenja brenda. Da li je Rolex dovoljno izgrađen da stoji iza tolikog broja časovnika, novih i polovnih?
Svakako da je odgovor potvrdan, budući da su to već dugo vremena savršene mašine, gotovo
neuništive, a mreža Rolex servisa je ogromna.
Šta će tačno biti efekti ovakve odluke? Za satove kao investiciju; za ,,neovlašćene“ prodavce; za cene; za dostupnost; za ekskluzivnost; od koga će tačno Rolex kupovati ovakve časovnike koje će prodavati? Ostaje da se vidi u godinama koje slede. Uz sve navedeno treba imati na umu i da Rolex gradi novu fabriku, čiji se završetak i puštanje u pogon, očekuju 2029. godine, koja će povećati proizvodne kapacitete za projektovnih 20%.
Napominjem dragi čitaoci: ovaj tekst ima par činjenica, ali je ispunjen i pretpostavkama. Šta će tačno da se dešava i kakve će reperkusije ovaj manevar da ima, niko ne zna. Ali predan tim Sat na Ruci, pratiće svakodnevno dešavanja i nastaviti da vas obaveštava kako o činjenicama tako i o neobaveznim zaključcima.
Do tada, ne zaboravite šta je rekao Charlie Harper, modifikujte i primenite: Nobody needs a Bentley, Alan.
