Istorijski aspekat potrebe za nošenjem sata na levoj ruci i zašto je normalno nositi na desnoj.
Volim pitanja za koja ne postoji tačan odgovor…A ni onaj netačan. Takvo je i pitanje “na kojoj ruci je pravilno nositi sat“? To pitanje otvara mnoge diskusije, polemike a ponekad i rasprave, naročito kada niste onog tradicionalnijeg stava da se sat nosi na levoj ruci, “jer je tako pravilno“. U današenjem tekstu ću se potruditi da dam najobjektivniji mogući odgovor na postavljeno pitanje u naslovu.
Kažem da ću se potruditi jer sam u slučaju ove tematike više subjektivan nego objektivan jer i sam nosim sat na desnoj ruci. Za ove tri godine formirao sam jak odbrambeni stav po pitanju svega toga zbog konstatnih napada i kritika da se sat nosi na levoj i to da ne treba da se bavim ovim poslom ako nosim sat, pazi sada ovo-na pogrešnoj ruci!
Kako je nastalo mišljenje da je “pravilno“ nositi sat na levoj ruci?
Vratimo se jedan vek unazad. Odgovor na svako pitanje potražite tamo gde je sve počelo i na način kako je to nešto počelo, jer tog prvog momenta sve je bilo iskreno i imalo smisao. Ručni satovi ne postoje toliko dugo koliko postoji sat kao naprava koja pokazuje vreme. Prvi satovi nastali su već u 14-om i 15-om veku, ali prvi ručni satovi tek početkom 20-og veka. Dugo su dominirali oni džepni sa mehanizmom na navijanje.
Da bi se sat navijao morala je da postoji krunica i ona se na džepnim satovima nalazila na vrhu kućišta, na poziciji 12. To je bila (i ostala) najpravilnija i najprirodnija pozicija za krunicu na nekom satu, ali vremena se menjaju, a ponajviše ljudi kroz to isto vreme. Krajem 19-og i na samom početku 20-og veka pojavila se potreba da se sat nosi na ruci, a ne u džepu. Pojavom prvih ručnih satova dobijamo i promenu pozicije krunice na kućištu, koja se sada nalazi desno-na poziciji 3.
Prvi ručni satovi bili su vojni (field) satovi koji su pravljeni za potrebe vojske tokom Prvog Svetskog Rata
Kako je došlo do odluke da se ona postavi baš tu? Satovi su u tom momentu još uvek bili pokretani isključivo od strane mehanizama na ručno navijanje, jer su automatski satovi došli tri decenije kasnije, a kvarcni mehanizmi tek 1969. godine. Takođe treba da imate na umu da su tadašnji mehanizmi imali male rezerve rada te su morali da se navijaju konstatno, par puta dnevno ukoliko nosite sat tokom dana.
Sam početak proizvodnje ručnih časovnika
Paralelno sa tim, a u cilju praktičnosti upotrebe u širokim narodnim masama časovničari su razmišljali korak unapred znajući da je većina svetskog stanovništva bila desnoruka, tj da se lakše služila ekstremitetima na desnoj strani tela.
U prošlosti se tvrdilo da levoruki ljudi vode poreklo od đavola. Njihova pojava nikada do kraja nije naučno objašnjena. Verovalo se da kasnije sazrevaju, da su plašljiviji, skloniji alkoholu, da žive kraće. Smatrali su ih nečistim, nezdravim, nesposobnim, nižom rasom, te da su skloniji kriminalu. Ali i inteligentnijim, temperamentnijim, darovitijim za umetnost, matematiku, arhitekturu i sport.*
*nedeljnik novi magazin, Vojislav Milovančević, 2018. godina
Podstaknuti tadašnjim razmišljanjima i shvatanjima, časovničari su imaju jednostavnu odluku pred sobom: krunicu je najbolje staviti na desnu stranu kućišta kako bi se ljudi lakše služili njome na dnevnom nivou, kada je potreba za navijanjem bila konstantna. To je dalje značilo sledeće: satove će ljudi nositi na levoj ruci jer im je krunica pristupačnija za rukovanje!
Hublot Big Bang Meca 10 na mojo levoj ruci; autor fotografije: Sat na Ruci Watch Media
Eto tako zvuči istorijska pozadina nastanka potrebe nošenja sata na levoj ruci, ne zato što je to neko napisao u knjizi i nazvao pravilnim već su časovničari odlučili da postave krunicu na poziciju 3 jer je njima i njihovim prijateljima iz okruženja bilo lakše da njome upravljaju dok im je sat na ruci. Zamislite da je situacija bila potpuno obrnuta…danas ne bismo vodili ovaj razgovor jer bih se ja smatrao “normalnim“ jer nosim sat na desnoj ruci, a oni što ga nose na levoj bi bili ti na koje bi se uperivalo prstom!
Kada se odigrala ključna promena?
Onog trenutka kada su nastali satovi sa automatskim i kvarcnim mehanizmom! Kako to? Lepo, tog trenutka je nestala potreba da se sat navija ručno, što je bila incijalna kapisla da se krunica postavi na desnu stranu kućišta zarad konstantnog navijanja na svakodnevnom nivou. Sada se sat navija samim nošenjem (automatski mehanizmi) ili od strane kvarcnog kristala (satovi na baterije). Jedino je ostala potreba za podešavanjem vremena i ostalih funkcija u zavisnosti od modela do modela.
Prvi ručni kvarcni sat u istoriji čovečanstva: Seiko Astron
Tog trenutka kada je nestala osnovna smisao zbog kojih se sat nosio na levoj ruci možemo da kažemo da postaje svejedno na kojoj ćete ruci nositi sat. Pogotovo što se sada sat navija pre nošenja ili je već navijen, jer danas ručni časovnici imaju minimum dan ipo rezervne snage. A to dalje znači da kada vam neko kaže da se sat nosi na levoj ruci jer je pravilnije zbog navijanja i podešavanja vi imate svo pravo da prasnete u smeh. Ne zato što ne poštujete tuđe mišljenje već zato što oni ne poštuju vaš izbor i nalaze za shodno da vam se rugaju. Neosnovano.
Nošenje sata na desnoj ruci je normalana pojava. Bila je veoma čudna i neprihvaćena pogotovo na prostoru na kojem mi živimo (nišanim na Balkan). Ovde se teško prihvataju tuđa mišljenja, odluke i stavovi, a pogotovo ako su dijametralno suprotna od onog podrazumevanog.
Sat na desnoj ruci; izvor: Richard Mille
Postoje i oni koji će postavljati podpitanja tipa “a šta ćeš kad treba da podesiš vreme ili datum?“ Podesite pre nego stavite na ruku. Nikada mi nije bilo jasno da neko stavi sat na ruku pa ga onda podešava. To je kao da zavežete obuću pa je tek onda obujete…
A sada objektivno!
Zaista nema potrebe za polemisanjem na kojoj ruci se nosi sat. Stvar je izbora. Jeste da živimo u nekom ludom vremenu gde se mnogo toga danas opravdava pod tim “sve je stvar izbora“, ali ovo zaista jeste. Desnorukim ljudima je možda praktičnije da nose sat na levoj ruci. Manje je koriste. To ide u prilog teoriji da se sat nosi na manje dominantnoj ruci. To može biti dobar razlog, ali za nas koji u toku dana ne radimo rizične poslove i tako satove ne izlažemo potencijalnom oštećenju, ni ta teorija ne pije vodu.
Ja sam odabrao desnu ruku još kao mali. To sam video od mojih roditelja koji svoje satove nose na desnoj ruci, a oboje su desnoruki. Objasnili su mi da je normalno nositi i da je sve stvar navike. Jeste, navika je sve. Probajte da promenite ruku na kojoj nosite sat. Nosite ga na suprotnoj ruci jedno 2 nedelje. Nakon toga biće vam neprirodno da isti vratite na “pravilniju“ ruku.
Nadam se da ćete ovaj tekst shvaiti na pravi način. Prepustiću vas da vi odlučite šta je za vas pravi način tumačenja, a najviše bih voleo da mi javite na kojoj ruci nosite sat i zašto, a bez da osetite potrebu za pravdanjem na ovu temu.
Živi bili !
