O satovima i još po nečemu…
Ako ste rođeni ranih sedamdesetih, u izvedbi australijskog pop benda ,,New World“ ili kasnih sedamdesetih u izvedbi britanskog benda ,,Smokie“, velike su šanse da je do vas nekako pronašla put pesma ,,Living next door to Alice“, izvođena od strane oba navedena benda, respectively.
*Respectively – termin koji bi se mogao prevesti kao – indivudalno, odvojeno, a koji termin se koristi u mnogim tekstovima posvećenim satovima na Engleskom jeziku, te ga nije loše upamtiti.
Ako ste rođeni kasnije, na području Jugoslavije, verovatno vam je poznata i domaća verzija pesme – ,,10 godina“ u izvođenju Velibora Miljkovića, aka Toni Montana.
Ljubavna pop balada čiju fabulu ispunjava čekanje. Ljubav jednog momka prema jednoj curi (imena Alice), koji 24 godine živi pored nje i čeka svoju šansu da joj svoja osećanja saopšti. Na kraju ona odlazi, nemajući pojma ni o čemu, a on završava sa zamenom – Sally (koja je opet njega čekala 24 godine).
Preporučujem da se ova ljubavna balada (Smokie verzija) posluša dok se ovaj tekst čita, jer se svakako slušala dok se isti pisao.
Zašto?
Ne znam precizno. Možda zbog toga što je emotivna i pomalo tužna – većina ljudi je istu sudbinu nekada proživela, ali se ipak u biti završava hepi endom. Dakle, pomalo bajkovita.
Kao i život sa Tudorom.
Da pređem odmah na stvar – Tudor nije zamena za Rolex i ljudi koji ne mogu ili ne žele da čekaju 24 dana, meseca ili godine (Hulk – Rolex Submariner ref. 116610LV) ne treba da kupe Tudor iz razloga nedostupnosti ili neuzvraćene ljubavi. Tudor vam neće popuniti Rolex prazniznu. Naprotiv.
Tudor je priča za sebe.
Ja sam se odlučio za malo ređi model, ako se o tome može pričati kod brenda Tudor. U pitanju je model Black Bay ,,Burgundy“ referentne oznake: M79230R-0012. Nadimak ,,Burgundy“ dobio je po boji svoje korone (prsten oko brojčanika sata) koja je burgundi boje (miks tamnocrvene, smeđe i ljubičaste). Boja nosi ime po čuvenim vinima iz francuske Bordeaux regije.
Kao i vino – prilikom gledanja ambalaže, čini vam se kao običan časovnik. Pri otvaranju, prvo vam u oči pada hladan čelik, crni cifer sa zlatnim markerima, možda snowflake kazaljke i boja korone. Nakon dužeg gledanja gledate samo u jedno – boju korone.
Taj časovnik mi je dugo stajao u kutiji. Gledao sam ga, a nisam ga nosio. Gledao sam u tu boju korone koja je u meni izazivala osećaj za razumevanje estetike. Za razumevanje boje, prirode i detalja. Gledao sam ga pažljivo, danima, i proučavao detalje. Može li se na takvom časovniku videti nešto što bi oko moglo videti na F. P . Journe ili A. Lange & Söhne časovniku? Delovalo je da ne može. Ne može dok se gleda u kutiji.
Posle tačno mesec dana počeo sam da ga nosim. I nisam ga skidao sa ruke mesecima. Nosio sam ga svuda – u kancelariju, na sastanke, na druženja, onda stidljivo na sport, na skijanje, na plivanje, a onda na sve aktivnosti koje sam radio u toku jedne godine. Pokušavao sam da shvatim kako izgleda živeti sa jednim časovnikom – kakav je njegov život sa mnom, šta on vidi i šta on doživljava, a šta ja vidim kroz njega.
Kada se živi sa Tudor časovnikom prvo što se vidi u životu je – boja. Drugo – oblik. Ta tamnocrvena boja iskače iz svega: iz okruženja, iz raspoloženja, iz funkcije, iz potrebe, iz konvencije. Ona sija i pleni. Govori. Šta izgovara? Ono što vi imate potrebu da čujete.
Ona poziva na uživanje, na radost, na potrebu da sebe ne shvatate previše ozbiljno. Ona vam govori da želite da provedete noć u tajanstvenim baštama, izlazeći iz kuće leteći, kroz prozor. Ona vam govori da ste jedinstveni i želite da skupljate jedinstvene oko sebe. Ona vam govori da ste pomalo i dečak, a ne samo čovek. Ona govori Vendi umesto Irina. Ona spašava izgubljene, ona se bori sa Kapetanom Kukom. Ona je vaša Zvončica, koja vam daje minijaturne supermoći.
Da.
Da je Petar Pan nosio časovnik na ruci, prilično sam ubeđen da bi odabrao Tudor.
Njegove kazaljke su masivne i moćne. Bele i čiste. One svetle kao magični prah u noći, pokazujući vam gde ste i kada ste. Za maleni, ali ekskluzivni dodatak prahu, zalužni su zlatni markeri koji krase cifer.
Časovnik je snažan i čvrst. To je moćno parče čelika čija pojava se oseća na ruci. Njegova kruna je izražajna, i svojim retro dizjanom vas podseća da se vreme da kontrolisati i pomerati. Da je časovnik oruđe istorije. Da se kroz vreme putuje. Ruža ugravirana na kruni govori – posebna sam. Ruža kao simbol ljubavi. Ruža kao simbol besmrtnosti. Ruža nam kaže da vreme ne može da pobedi ljubav. Ruža nam govori da život nije program: mašina koja se troši. Ruža nam govori o našim osećanjima.
Potrebno je da je osetite.
Mogu da napomenem i da časovnik nosi in-house mehanizam: Tudor calibar MT5602– automatski mehanizam razvijen i napravljen u kući Tudor, obima mehanizma 31.5mm, sa 25 rubina, rezervom rada od 70 časova, koji radi na 28.800 polu-oscilacija u satu. Mogu da kažem i da isti nosi prestižnu COSC oznaku – potvrdu da je mehanizam sertifikovan od strane švajcarskog oficijalnog instituta za testiranje hronografa.
Mogu da napomenem i da je časovnik obima 41 mm; da je izrađen u čeliku; da ima ronilačku koronu sa 60 klikova; da je širina lugova 22 mm; da je predstavljen 2018. godine, i da je serijal Black Bay pokupio mnoge nagrade na GPHG (prestižna dodela nagrada za razna izuzetna dostignuća u horologiji, koja se održava u Ženevi).
Mogu, ali čemu? Toliko časovnika već postoji na ovom svetu, koji imaju slične karakteristike, i to nisu obeležja zbog kojih treba da se odlučite baš za Tudor.
Tudor vapi ka čoveku koji želi da ima svoj vlastiti univerzum, u kom on sebe vidi i doživljava kako on želi. Tudor gura Petra Pana ka prozoru umesto ka krevetu. Tudor vam sipa još jednu čašu vina, kada svi ostali kreću kući. Tudor se smeška za šankom dok poslednji iz društva čekaju taksi.
Kada bih morao da zaključim, rekao bih da sam ga ja doživeo kao jedinstvenog. Drugačijeg. Posebnog. Tudor nosi čovek koji se budi nasmejan. Čovek koji na kraju dana, posle svega, leže bezbrižan. Tudor nosi čovek koji bi ipak ponekad mogao sanjati gusarski brod dok plovi u zalazak sunca.
Tudor časovnik bi mogao nositi čovek koji voli bajke i pustolovine.
Dragi čitaoci Sata na Ruci: postoji li neko od nas ko nema želju da, sa vremena na vreme, uživa u dobroj bajci?
Ovu bajku, kao i većinu drugih, odrasli s vremenom zaborave. Ali ovakve bajke događaju se deci širom sveta i događaće se i dalje, dok je ovog našeg sveta, i nas u njemu.
Sa ljubavlju,
Sat na ruci.
