Od Luga do Luga: Patek Philippe ref. 2526

Povratak korenima!

Za ovaj serijal bilo je potrebno mnogo vremena. Morao sam da stasam. Morao sam da vidim mnogo toga i da naučim ponešto. To ponešto je sada dovoljno da započnem serijal Od Luga Do Luga u kojem ću vam pisati o tajnama vintage sveta i o modelima satova koji su izmenili istoriju horologije. Da bismo razumeli sadašnjost i predvideli budućnost moramo se okrenuti korenima, mestu sa kojeg je sve počelo. Svaku (n)ovu recenziju započinjemo iz nulte tačke u vremenu i prostoru kada je neko (ili više njih) odlučio da izmeni istoriju. Tako su nastale ikone za koje morate da čujete i o kojima ćete od danas znati sve što je potrebno.

Dobrodošli u serijal Od Luga Do Luga!

Patek Philippe ref. 2526

Najvažnija opisna karakteristika ove reference jeste da je to prvi automatski Patek Philippe ikada napravljen. To je istina i tu informaciju ćete pronaći svuda na Internetu te nije od zgoreg i da vam je ja odmah na početku napomenem. Ipak ovaj sat je mnogo više od toga što je prvi. Mnogi su bili prvi, ali nisu ostavili nikakav trag, uspomenu, sećanje ili nostalgiju za sobom. Ovaj model sve to jeste, a možda i više od toga. Ostavio je neizbrisiv trag kao jedan od najlepših time only satova na svetu otkad svet satova postoji!

*time only-satovi koji pokazuju samo vreme i poseduju tri kazaljke (časovnu, minutnu i sekundaru, koju sat može i ne mora da ima)

Kratka istorija

Lansiran je na švajcarskom sajmu satova 1953. godine i proizvodio se sve do 1959. godine. Satovi su se isporučivali i u toku 1960-e, te vlada zabluda da se model proizvodio pomenute godine, ali zvaničan kraj je 1959. Za svega 6 godina napravljeno je oko 7.000 satova u 4 materijala: žuto, belo i roze zlato i platina. Za pedesete godine prošlog veka to nije bila mala proizvodnja, jer je na mesečnom nivou pravljeno oko 97 satova. Najmanje ih je proizvedeno u platini (25) i belom zlatu (20) i to sa ”običnim” metalnim ciferom, koji je neretko imao dijamante na pozicijama indeksa (postoji i par modela sa emajliranim brojčanikom). Iako ih je znatno više, modeli u žutom i roze zlatu su posebniji zbog emajliranog cifera.

Prvi 2526 proizveden je u Martu, a isporučen 27-og Jula 1953. godine Amerikancu J.B. Champion-u u Dalasu, Teksas (”Patek Philippe-cult Object and Investments”, J. Michael Mehltretter, p.36). Cena za ovaj sat na kožnom kaišu bila je oko 2.000CHF, dok se na zlatnoj narukvici prodavao za 3.400CHF. Primera radi legendarna referenca 2499 (perpetual-hronograf) u to vreme prodavala se za 3.800CHF. To govori da je Patek Philippe polagao velike nade u svoj prvi automatski kalibar 12”’ 600AT. Sa pravom, a u nastavku videćete i zašto!

Karta za večnost: kalibar 12”’ 600AT

Da li znate kada je Rolex lansirao sat sa automatskim mehanizmom? Dvadeset godina pre Pateka, tačnije 1931. godine sa modelom Bubbleback. Da li to znači da Patek nije imao znanja i mogućnosti da napravi automatski mehanizam čak dve decenije? Ne.

Istina je sledeća. Rolex je patentom na 22 godine zaštito svoj prvi automatski kalibar te nijedna druga ozbiljna kompanija nije mogla ništa da preduzme po tom pitanju. Bilo je to vreme kada se nisu tražile rupe u zakonu i propisima kao što je to danas naša svakodnevica. Patek Philippe je već sredinom 30-ih godina imao razvijen automatski kalibar, ali su morali da sede skrštenih ruku sve do 1953. godine. Mehanizam je bio spreman, ali Patek ne bi bio najbolja firma na svetu da za te dve decenije nisu razvijali druge tehnike i tehnologije te su razvili sopstvenu Gyromax balansu (prvi patent za ovu balansu registrovan je 26-og Marta 1947. godine), unapredili cifere i započeli proizvodnju emajliranih brojčanika, koji su najluksuzniji u celokupnom Patekovom protfoliju.

Prvo želim da vam dešifrujem oznaku kalibra. Prva oznaka (od tri) upućuje na prečnik mehanizma, druga oznaka opisuje visinu mehanizma, a treća, slovna oznaka je za funkciju tog kalibra:
12”’ označava 12 linija-stara francuska mera za dužinu koja se koristila u časovničarstvu za opisivanje obima mehanizma; u ovom slučaju je to 1=2.223mm tj. 12×2.223mm = 26.67mm iznosi obim kalibra.
600 stoji za visinu mehanizma od 6mm.
AT – označava da se radi o automatskom mehanizmu. (”Patek Philippe-cult Object and Investments”, J. Michael Mehltretter, p.36)
U realnosti dimenzije ovog kalibra su u prečniku 27mm, visina mu je 5.4mm što odstupa od brojeva u oznaci ali suština je bitna i razumeli ste je.

Po čemu je ovaj mehanizam toliko poseban? Pored toga što je prvi automatski kalibar kućne radinosti koji je Patek Philippe izbacio, ovaj mehanizam ima ozbiljno dobre karakteristike uzevši u obzir današnje standarde. Radi na 19.800 vibracija po času, poseduje čak 30 dragulja koji obezbeđuju neverovatnu preciznost. Poređenja radi pojedini savremeni Patekovi automatski mehanizmi nemaju više od 20 dragulja, dok savremena Calatrava (naslednik reference o kojoj pišem) ima mehanizam na ručno navijanje sa 29 dragulja. Pokretač ref. 2526 je imao neverovatno malo odstupanje za to vreme te je gubio svega jednu sekundu na 24h. Zapamtite-pričamo o 1953. godini!

Uz tehničke karakteristike dostojne onih za satove u 21. veku, kalibar 12”’ 600 AT je jedan od najlepših. Estetika je ključna, čak kada pričamo i o mehanizmu. Neretko kompanije danas ostavljaju transparentna kućišta kako bi vlasnici luksuznih (i manje luksuznih satova) mogli da uživaju u dekorisanim kalibrima. Patek Philippe je to uradio i za ref. 2526, ukrasivši zlatan rotor mehanizma sa Cotes de Geneve linijama, dva velika slova P i oborenim ivicama. Ovo sve možda ne bi bilo toliko zapanjujuće da Patek nije na poleđinu kućišta stavio ušrafljujuću neprozirnu zlatnu podlogu i time zaklonio pogled na kalibar.

Napraviš umetničko delo i sakriješ ga od svih ostalih. To je Patek Philippe uradio sa kalibrom 12”’ 600 AT. Sakrio ga je od nepoželjnih i nepotrebnih pogleda većine i zadržao tajanstvenost i misteriju samo za vlasnika, koji uz malo sposobnosti može odvrnuti poklopac i uživati u pravom remek-delu. Za to ga smatraju gotovo svi vodeći svetski stručnjaci, a na meni je samo da potvrdno i ponizno klimnem glavom pred ovom konstatacijom.

Lice sa ožiljkom: emajlirani brojčanik

Mehanizam na modelu 2526 je ogromna stvar, a šta tek reći za cifer. Emajlirani brojčanici spadaju u najređe, najteže za napraviti i po mišljenju mnogih najlepše cifere u svetu satova. U naslovu sam, namerno, upotrebio naziv jednog kultnog holivudskog filma, jer kao što ćete videti u nastavku teksta, radi se o licu (jedan od naziva za brojčanik sata je i lice sata) koje je veoma, veoma krhko. Ali počnimo od toga šta je emajl i emajlirani brojčanik.

Ukratko, emajl je neprozirna staklasta supstanca koja se nanosi na metal radi zaštite istog. Ciferi na satovima izrađuju se od tankog lista metala na koji se nanose premazi shodno efektu koji kompanije želi da dobije. Osnovna komponenta emajla je silika, čija je temperatura topljenja na oko 800 stepeni. Proces izrade emajliranih cifera je veoma komplikovan i težak, a pre svega zbog temperaturnih promena prilikom više zagrevanja kroz koje cifer mora da prođe. Ukoliko se uspostavi i minimalno odstupanje u temperaturi pećnice može doći do pucanja sloja i cifer je neupotrebljiv.

Nanešeni sloj emajla na metalni ciefer se zagreva na visokim temperaturama, topi se preko metalnog cifera i kada se ”ispeče” preko istog završava se prva faza procesa. U drugoj fazi se sada formiraju indeksi za minute, sekunde i natpis brenda, koji nisu štampani na cifer. Ove oznake utisnute su na cifer zahvaljujući emajliranom puderu (prethodno zagrejan pa ohlađen i onda izdrobljen u sitne mikromilimetarske komadiće) koji se nanosi u prethodno izbušene rupe za pomenute indekse u ciferu (obratite pažnju-krem su boje). Taj isti cifer se ponovo stavlja u pećnicu kako bi se puder stvrdnuo. Odatle dolazi naziv za double baked enameled dial (duplo pečeni obrađeni emajlirani brojčanik).

Ovo je najproblematičnija faza izrade emajliranog brojčanika. U prvoj generaciji cifera Patek Philippe je postavljao zlatne poluge (markere) koji označavaju časove uz pomoć pinova, tako što je kroz metalni cifer bušio 26 rupa prečnika 0.2mm (11 duplih rupica plus 4 rupice za dva zlatna markera na poziciji 12). Prilikom procesa iz pasusa iznad, kada se emajl ponovo zagrevao dolazilo je do njegovog topljenja i tom prlikom je curio kroz otvore za markere i smanjivao im obim. Nakon što se cifer zapeče radnik u Pateku je morao uz pomoć alata ponovo da proširuje rupice što je u velikom broju slučajeva uzrokovalo pucanje emajla na ciferu.

Iz rešenja prvog problema nastaje druga generacija cifera za ref. 2526, u kojoj je jedina razlika u redosledu postupaka u kojima je cifer obrađivan. Sada su se rupice za pinove za markere bušile u toku procesa obrađivanja emajla, a ne pre. Naravno, problem je nastavljao da se ponavlja jer sam proces bušenja rupica izazivao traume i potrese koje emajl sam po sebi nije sposoban da izdrži. Na kraju se Patek dosetio najjednostavnijeg rešenja koje nas dovodi do treće generacije cifera na modelima 2526-lepljeni indeksi.

Da sumiram-generacije cifera za ref. 2526 ima ukupno dve serije: prva serija sa rupicama za pinove i druga serija sa lepljenim markerima. U prvu seriju uključeni su ciferi prve i druge generacije jer se zasnivaju na istoj tehnologiji aplikacije časovnih indeksa, samo im se razlikuje redosled izrade rupica za pinove.

Za kraj ovog komplikovanog proces cifer se lakirao kako bi mu se dodao završi sjaj. Brojčanici koji su preživeli ceo proces stavljani su u satove i danas predstavljaju nešto najlepše što se može pronaći u Patekovom vintage portfoliju. Izgledaju baršunasto, mekano, pitomo i kao da im se svakog trenutka može nešto dogoditi. Nisu otporni na temperaturne razlike kao ni na udarce. Svaki manji potres može izazvati pucanje emajla i time se naneti nepopravljiva šteta ovom satu.

Ako po strani stavimo sve mane ovako savršenog brojčanika možemo da pređemo na uživanje u njegovoj lepoti. Sa razlogom spadaju u kategoriju zvanu ”the royal class of Patek Philippe dials” i danas ih je veoma malo i u savremenoj proizvodnji. Predstavljaju mali sveti gral kojem teži svaki kolekcionar. Zanimljiva odlika ovih brojčanika je ta da su i sa zadnje strane emajlirani, što nije slučaj ni sa jednom drugom vrstom cifera (metal se ostavljao u izvornom stanju sa zadnje strane).

Možda ste iz mog izlaganja iznad doneli ili izgradili negativan zaključak o emajliranim ciferima. Naprotiv. Oni su san svakog od nas i njihova lepota je nemerljiva. Uz zlatno kućište ovaj cifer je bio savršena kombinacija. Večna elegancija. Priča za sebe. Takođe, Patek je izrađivao i neemajlirane cifere za referencu 2526, uglavnom za modele u belom zlatu i platini, gde su korišćeni obični metalni ciferi sa ili bez dijamanata. Kompaniju je napustilo par modela sa krem-obojenim emajliranim ciferom i svega 20 crno emajliranih brojčanika.

Namenjen za svačiji zglob

Pedesetih godina dominirala je dimenzija 36mm. Gotovo svaki poznati i manje poznati klasik izrađivao se u ovoj dimenziji. Stajao je svima. Ta dimenzija se i danas vraća kao feniks iz pepela. Mislio sam da je sve izgubljeno kada sam video kude ide svet sa satovima preko 43mm prečnika, međutim primećujem poslednje tri godine porast broja ljudi koji nose sve manje satove.

Referenca 2526 izrađivana je u zlatu i standardnog prečnika kučišta od 35.6mm. Dolazio je na kožnom kaišu ili na zlatnoj narukvici. To je bila stvar odluke kupca jer je doplata za zlatnu narukvica bila kao da kupujete novi sat (pogledaj pasus broj 4). Da stvar bude lepa, ovom modelu je stajalo sve. Kroz rad sa Srđanom imao sam prilike da vidim dobar broj modela reference 2526, a i da naučim mnogo toga.

Dobar deo referenci 2526 nikada nije poliran. Ovaj model ima nežno obrađene ivice, ne tako velikih lugova između kojih se nalaze holmarci (hallmarks), pečati u zlatu koji ukazuju na korišćeni materijal. Mala Helvecija se uglavnom nalazila između lugova kod pozicije 6. Pored toga što je ovo nekakva vrsta registrarske oznake sata (pored brojeva na unutrašnjem delu poklopca kućišta) putem holmarka možete utrvditi i da li je sat poliran. Njihova originalna dubina pri utiskivanju iznosila je oko 0.6mm. Ukoliko se sat polira ova dubina se gubi i to je prva indikacija da je sat poliran (male tajne velikih majstora).

Cena i dostupnost danas

Akcenat na reč danas. Kada se pojavio 50-ih godina prošlog veka nije se prodavao tako lako. Iako je Patek Philippe u pitanju sat je morao da čeka pravog kupca. Danas ovu referencu ćete najčešće sresti na svetski poznatim aukcijama o kojima sam pisao. Najčešći modeli u žutom zlatu prve generacije prodaju se za oko 60.000 do 70.000 evra. Slede modeli u roze zlatu koji su za lestvicu skuplji: 80.000-90.000 evra. Naglašene cene su za modele na kožnim kaiševima. Ukoliko dolaze sa originalnom narukvicom dodajte na pomenute cene 20.000 evra odnosno 40.000 evra, redom.

Platinum i belo zlato modela ref. 2526 napravljeno je svega 45 od ukupno 7.000 satova. Cena je, shodno retkosti, takva da se oni kreću između 250.000 i 400.000 evra, u zavisnosti od stanja, dokumentacije i konfiguracije. Na Phillips aukciji u decembru 2021. godine pojavio se full platinum 2526 sa emajliranim ciferom i prodat je za neverovatnih 440.000 evra!

Za one koji žele da znaju malo više

Patek ne bi bio firma broj jedan da nema neke male tajne. U slučaju reference 2526 postoji detalj koji mali, ali veoma mali broj ljudi na svetu zna. Kao naslednik izabrana je referenca 3428 koja se proizvodila u žutom, roze zlatu i platini, isključivo sa emajliranim ciferom. Model je svetu predstavljen 1960. godine i vizuelno je identičan kao prethodnik. Dimeznije su iste, ciferi su isti i jedina razlika leži u kalibru.

Iako je kalibar 12”’ 600 AT pokupio sve pohvale i bio jedan od najnaprednijih mehanizama tadašnjice, Patek se odlučio da u naslednika postavi novu mašinu. Radi se o kalibru 27-460 koji ima identičnu veličinu kao 12”’ 600 AT. Izrađivao se u osnovnoj verziji kao automatski mehanizam i sa funkcijom datuma-u tom slučaju oznaka je 27-460 M (M stoji za Monodate).

Jedina razlika između 12”’ 600 AT i 27-460 jeste u sledeća tri detalja: novi kalibar imao je novi rotor sa drugačijim paternom, tj. Cotes de Geneve linijama. Druga razlika je u finom podešavanju za +/- koje ne postoji na novom kalibru. Za kraj Patek je u novi mehaniazm ugradio 37 dragulja za razliku od 30 koliko ih se nalazi u kalibru 12”’ 600 AT.

Informacija o ref. 3428 je veoma malo te se ne zna čak ni koliko dugo se proizvodio. Takođe nepoznati su podaci o konačnoj količini proizvedenih satova. Jedino je poznat podataka da je samo 20 zlatnih primeraka napravljeno i prodato.

I kraj i početak

To je bio prvi tekst u serijalu Od Luga Do Luga. Ponosan sam što je ovaj serijal otvoren i što ćemo imati priliku da vam predstavimo najbolje satove koje je svet do sada video. Cilj serijala je na prvom mestu edukacija ljudi na našim prostorima, jer o ovakvim referencama niko do sada nije pisao. Ovi tekstovi, nakon objavljivanja, postaju svojevrsna literatura za učenje, jer na našem jeziku nemamo nažalost apsolutno ništa.

Znanje treba da bude besplatno i da bude prisutpačno svima. Na to se ponosimo i hvala što se edukujete uz naš portal. Do sledećeg viđenja uživajte još jednom u referenci 2526.

Pozdrav!