U potrazi za snovima koji su bliži nego ikad…
Sve je spremno za početak novog sajma satova koji se održava u Ženevi pod nazivom ”Watch&Wonders’‘. I ja sam spreman. Došao sam dva dana ranije pred početka sajma kako bih se lepo pripremio za ono što me čeka od sutra (27.03.). U Ženevi ću biti sam, bez ostatka ekipe, jer nam je ovo tek prvi sajam i nije bilo moguće dobiti propusnice/poziv za više ljudi. Ukoliko se dobro pokažemo očekujte sledeće godine izveštaj sa lica mesta od bar nas troje.
Elem, samo sam fizički sam. Ostatak ekipe će pisati tekstove uživo o svim novitetima koji budu bili interesantni te se spremite da otvarate sajt satnaruci.com na svakih par minuta narednih 7 dana. N asajtu je otvorena potpuno nova kategorija pod nazivom WATCH&WONDERS 2023 u okviru koje će se nalaziti svi tekstovi posvećeni sajmu satova u Ženevi. Ukoliko neđto preskočite ili propustite samo potražite ovde.
Moj prvi dan (25.03.)
Krenuo sam rano u subotu, jer nije bilo leta iz Beograda. Leteo sam iz Budimpešte do koje mi je bilo potrebno 4 sata kolima. Na aerodrom sam stigao veoma rano te sam imao vremena da vam snimim vlog i da objavim video o prelepom Zenith Defy novitetu. Ubrzo mi se i Ognjen javio sa spremnim tekstom o novom Longinesu te smo i ovu subotu obogatili kvalitetnim sadržajem.
Avionom od glavnog grada Mađarske do Ženeve ima 2 sata, te sam u prestonicu satova sleteo oko 14h. Odmah sam se uputio ka hotelu, čekirao, ostavio stvari, pozvao taksi i uputio se ka muzeju najboljeg brenda na svetu.
Ženeva je veoma lep grad, ali za mene je prioritet bio da posetim pomenuti muzej. To vam mora biti na vrhu liste ukoliko budete posećivali ovaj grad. Muzej se nalazi u centru. Čekao sam oko 15-20min u redu kako bih kupio kartu. Subota je poslednji dan u nedelju kada možete posetiti muzej, koji je zatvoren nedeljom i ponedeljkom.
Cena ulaznice za odraslu osobu (stariju od 25 godina) je 10 CHF, za osobe od 18-25god. cena je 5 CHF, dok je za decu ulaz besplatan. Interesantno mi je bilo to da decu smatraju svim maloletnim osobama i to da su cene karata jeftine. Očekivao sam, da se ne lažemo, da je cena ulaznice za Patekov muzej minimum 25-30 CHF.
Nakon kupovine karte odlazite u garderobu kako biste ostavili višak stvari i krenuli na obilazak rasterećeni (ovo je za mene veoma važno jer mrzim da nosim jakne, dukserice i ostale stvari po rukama). Obilazak treba započeti od prizemlja na kojem se i nalazite kada uđete u muzej. Tu se nalazi alat Patekovih časovničara iz 19og veka. Stolovi zanatlija, alat zlatara kao i majstora koji su ručno iscrtavali brojčanike obogaćuju to prizemlje.
Početak sa vrha
Nakon njega penjete se na treći sprat i tada zvanično počinje vaša tura. Na njemu se nalaze stari predmeti, arhiva i spisi o osnivačima: Jean-Adrien Philippe i Antoni Patek. Prvi je bio časovničar po struci, ozbiljan virtuoz sa alatom za satove kojeg je primetio biznismen i investitor Antoni Patek. Nakon kraćeg upoznavanja rodila se želja za partnerstvom u svetu satova i 1839. godine osnovana je kompanija Patek, Philippe & Cie.
Treći sprat, osim arhive, obogaćen je i lepom bibliotekom raznih vrsta knjiga od kojih su najstarije one iz 15og veka! U bogatoj biblioteci mogu se pronaći i prvi radovi na temu satova koji datiraju sa početka 18-og veka. Naravno, te knjige ne mogu da se uzmu i da se listaju ali sama pomisao da gledate u neka štampanja izdanja stara 200 godina je zaista očaravajuća.
Sprat broj 2
Na drugom spratu vas očekuje neočekivano. Na njemu ćete videti i saznati sve o prvim časovnicima, onim koji dolaze iz 14-og, 15-og i 16-og veka. Da, u muzeju Patek Philippe možete videti kako su izgledali PRVI SATOVI u svetu. Količina tih naprava, patenata i mehanizama na jednom mestu je nestvarna i neočekivana. Čak i ja koji se bavim ovim poslom nisam znao da je tolika količina starih džepnih satova i naprava za merenje vremena sačuvana nakon više od 500 godine!
Kako slikanje nije bilo dozvoljeno tako neće biti fotografija sa lica mesta, ali ako potražite malo po Internetu posreći će vam se, jer su neki dobili dozvolu za fotkanje. Poseta drugom spratu se završava sa satovima oko sredine 19-og veka, onog momenta kada nastaje kompanija Patek Philippe i tada dolazi vreme da se preselite na sprat niže.
Jedan univerzum na spratu broj 1
Prvi koraci na prvom spratu će vam pokazati zašto je Patek prvi. Simboličan broj 1 ili slučajnost? Ništa nije slučajno kada je Patek Philippe u pitanju. Na pomenutom spratu obilazak počinje sa ručnim satovima kraljice Viktorije, kraljice Irske, sa kraja 19-og veka. Odmah do njenog sata nalazi se i džepni sat sa likom prvog Američkog predsednika Džordža Vašingtona, koji je njemu lično pripadao.
Nedaleko od njih nalazi se zlatni džepni Patek koji na emajliranom poklopcu ima sliku Drage Obrenović, kraljice Srbije, koja je stradala u majskom prevratu u Junu 1903. godine. Njen sat završio je u muzeju kao i Patekovo prisustvo u srpskim kraljevskim porodicama. Na presto su došli Karađorđevići, koji su sa Milanom T Stefanovićem otvorili vrata ka drugim švajcarskim brendovima,a pre svega ka Rolexu i Longinesu.
Idući niz hol nailazite na kolekciju dva najveća i najpoznatija kolekcionara Patek Philippe satova: Henrija Grejvsa i Džejm Ward Pakarda. Ironija je da se u Patekovom muzeju nalazi gotovo svi Henri Grejvs satovi osim onog najvažnijeg, najpoznatijeg i najvrednijeg: Henry Graves Supercomplication, koji je danas u privatnom vlasništvu.
Ubrzo sam se susreo sa prvim ručnim satovima, za koje NISAM ZNAO da postoje. Pišem velikim slovom jer nisam ni slutio da ću videti ručne Patekove satove u vrhunskom satnju iz 1920-ih godina! To je istorija…Gotovo svaka važna referenca je prisutna u više primeraka, a moju pažnju su najviše zadržale dve vitreine: jedna sa perpetual-hrono modelima i druga sa prvim automatskim Patekovim satovima.
Količina savršenstva u vitrini u kojoj se nalaze reference poput 1518, 2499, 3970, 3971, 5004 je nemerljiva. Takođe primerci koje je Patek uspeo da okupi na jednom mestu su zadivljujući. Toliko sam bio očaran da bih ovde stao sa detaljisanjem i opisivanjem inače će se ovo pretvoriti u roman.
Na drugom kraju prostorije nalazi se druga vitrina, ona u kojoj se nalazi ”moja” referenca 2526. Sa ovim satom sam započeo do sada najčitaniji serijal na sajtu Od Luga Do Luga. Zadržao sam se preko 35min ispred staklene vitrine gledajući u sve te prelepe primerke reference 2526, koja predstavlja prvi Patek Philippe sa automatskim mehanizmom na svetu.
Ne samo da sam uživao nego sam naučio ponovo nešto novo. Znao sam za referencu 3428, koja je bila naslendik 2526 ali o njoj se toliko malo zna da je ova referenca gotovo mitska. Ipak u jednom levom uglu uspeo sam da uočim 3428 referencu u žutom zlatu sa luminsecentnim indeksima! Kopajući Patekovu arhivu kada sam izučavao referencu 2526 nigde nisam uspeo da pronađem podatak o 3428, a kamoli o tome da su u nekom trenutku prozivodili model koji je imao lum indekse! Biće da sam tog dana u muzeju gledao u piece unique model…
Kraj prvog dana
Nakon obilaska grada na nogama i večere u hotelu, sastavih ovaj tekst. Odlažem laptop na sto i bacam pogled na ćošak u kojem se nalaze moj prvi ozbiljniji sat, moj pasoš, blokče-dnevnik i vizit karte. Zastanem na trenutak i prethodne tri godine mi prođoše pred očima. Sve, neverovatnom brzinom. Setio sam se prvog dana kada sam počeo ovu avanturu i gledajući u sto ispred sebe razmišljam kako sam došao dovde. Kako je jedan (običan) momak iz Sremčice za svega tri godine uspeo da se ubaci na spisak najvažnijih medijskih kuća u svetu satova i da o najvećem sajmu u toj oblasti izveštava sa lica mesta?
Odgovor je jednostavan. Svako ko je došao do kraja ovog teksta zaslužuje da ga dobije. Verovao sam više od drugih, a radio više od svih ostalih zajedno. Ključ je u upornosti i u tome da znate gde želite da budete. Zamišljao sam sebe na ovom mestu i sada sam tu. I da vam kažem još samo ovo-osećam da pripadam ovde!
Sada se prepuštam svemu što sledi i uživam u tome da prenosim ovako lep sadržaj svima vama koji ovo pomno čitate. Vama hvala što ste mi ovo omogućili. Čitamo se i sutra u novoj retrospektivi.
