Okej, kao ljubitelj japanskih satova možda nisam najkompetentniji da govorim na temu značenja ’’swiss
made’’ ali kada je krenula između nas autora krenula diskusija na ovu temu, skočio sam na priliku da
pišem o ovome.
Šta je zapravo značenje termina Swiss made ?
Da bi časovnik na svom ciferu mogao da ima prestižni natpis, 60% troškova proizvodnje samog sata mora biti realizovano u Švajcarskoj. Definicija, sama po sebi, je toliko široka, kao da priziva traženje rupa u istoj. I da naglasim, to je tek od 2013. godine, pre je za swiss made bilo potrebno samo 50%. Takođe, potrebno je da časovnik bude sklopljen i pregledan u Švajcarskoj kako bi bile ispunjene sve norme.
To znači šta?
Proizvođačima satova je dovoljno da samo mehanizam bude bude proizveden u Švajcarskoj, te se za ostatak krucijalnih delova, kao što su kučište, cifer, kazaljke ili narukvica mogu glatko okrenuti ka bliskom istoku, bez ikakve potrebe da pravdaju poreklo istih delova. Od kada je sveta i veka, uvek je bilo i biće ’’preduzetnika’’ koji će tražiti rupe u pravilima, te u poslednje vreme možete za svega 400-500 EUR kupiti sat na kome će stajati taj famozni natpis swiss made.
Želim da se ogradim – dok ovo pišem, na ruci mi je sat koji takođe stoji u toj ’’rupi’’ u propisima (Steinhart Ocean Vintage GMT), tako da ne mogu u potpunosti da stanem i kažem da je to pogrešno, ne mogu da budem licemeran.
Još od prvih trenutaka upoznavanja sa horologijom, bilo je potpuno jasno šta to Švajcarci rade bolje od
ostatka sveta i zašto s pravom zauzimaju potpuno ’’drugu planetu’’ u odnosu na ostatak sveta. Stepen
obraćanja pažnje na detalje, preciznost, pedantnost, to je ono što krasi čistokrvnog Švajcarca!
E, u tom ’’grmu leži zec’’! Šta je zapravo čistokrvni Švajcarac? Taj termin ’’swiss made’’ koji krasi cifer
miliona satova treba nešto da znači. Treba da bude simbol sigurnosti, simbol toga da kada kupujete sat,
kupujete kvalitet, trud koji je uložen u izradu tog sata.
Šta ja mislim?
Mislim da se ’’swiss made’’ i te kako razvodenio kroz godine. Smatram da je, u ogromnoj želji raznih proizvođača da stanu iza tog legendarnog banera i nalaženju svih mogućih načina da se bar za dlaku
uklope u propise, izgubio smisao.
Ne, nikako u istom košu ne treba da stoje satovi koje su majstori časovničarstva ručno izrađivali, posvetili život tome da svaki detalj određenog sata izgleda savršeno, i satovi čiji su elementi izašli sa trake neke ogromne CNC mašine negde tamo u Maleziji (Swatch grupo gledam na tebe). Ponovo ću se ograditi iz razloga što sam vlasnik sata iz Swatch grupacije.
Poenta priče, ne smeju se mešati stvari. Previše su ti propisi laki za obilaženje. Previše je lako da se
stekne status. Status koji bi trebao da bude rezervisan za časovničarsko umeće, sigurnost, kvalitet.
Kao što je do sada po mojim tekstovima shvaćeno, ja sam ljubitelj japanske škole časovničarstva, no
moje tendencije idu ka Švajcarskoj. Zašto?
Ne zato da bi na ciferu mog sata pisalo ’’swiss made’’ već zato što mi se određeni satovi sviđaju! I to je zapravo poenta moje priče. Nemojte kupovati sat samo zato što na ciferu piše ’’swiss made’’, ili ’’made in Japan’’, kupujte ono što vam se sviđa. Istražujte, upoznajte se sa satom, gledajte recenzije, ’’guglajte’’ o mehanizmu, načinu izrade… To je zapravo ono što čini pravu satisfakciju.
Meni lično, jurenje samog sata predstavlja veće zadovoljstvo od same kupovine istog. Da li će na njemu pisati swiss made ili ne, to uopšte ne treba da vas zanima. Swiss made može biti sat od 500 EUR, i 500.000 EUR, i sigurno je da nećete dobiti isti kvalitet, tako da se nemojte obazirati na to, već jednostavno uživajte u tome što stavite na ruku.
