I otvoreno pismo svima koji će ga razumeti na pravi način.
Ja, Strahinja Đorić, u trenutku pisanja ovog saopštenja imam 27 godina i 8 meseci. Poslednje 4 godine svog života posvetio sam radu sa satovima, edukaciji ljudi širom Balkana i Evrope i verujem da sam koliko toliko uticao na popularizaciju ove teme kod nas. Te 4 godine prošle su kao 4 minuta. Prebrzo, prelako vreme leti. Tako prelako je otkazan i prvi sajam satova na ovim prostorima, na kojem smo radili od decembra prošle godine!
Počeo bih od sebe. Koliko traje moje aktivno učestvovanje u marketing svetu u Srbiji i šire još duže traje moj san koji nikako da ostvarim. Drugu godinu za redom neuspešno sam pokušao da uradim to! Moj konačni cilj i moja želja starija od same ‘’Sat na Ruci’’ platforme bio je ogranizovanje festivala satova za sve nas ljubitelje.
Ove godine, kao ni prethodne nismo uspeli u tome. Prošle godine apsolutno niko nije imao sluha za moju ideju. Ove godine se to promenilo. Napravili smo pomak. Kažem mi, jer za razliku od prošle godine sada nisam bio sam. Bilo nas je par. Postigli smo to da nas drugi saslušaju i da čuju ideju o ovom festivalu. Ali ni to nije bilo dovoljno.
Ovaj tekst sam dužan da napišem svima onima koje sam razočarao drugu godinu za redom, jer sam festival najavljivao toliko dugo. Mnogo sam ljudi angažovao u želji da napokon dobijemo ono što ceo svet ima, što svaki ekonomsko razvijeni region poseduje a to je okupljanje ljubitelja satova, isprobavanje kako pristupačnih tako i luksuznih modela, i ono najvažnije – druženje i razmenjivanje utisaka sa ostalim divnim ljudima koji su deo ove zajednice.
Za ovo otkazivanje ne krivim nikoga drugog osim sebe. Ne krivim ljude iz industrije (ne upirem prstom ni u koga, a ponajmanje na saradnike iz regiona) koji nisu spremni. Mi kao pojedinci nismo spremni za ovako krupan korak, a kamoli mi kao zajednica. Smatram da je od suštinskog značaja da se ova naša, po svim poslovnim parametrima staromodna industrija, što pre trgne iz letargičnosti i prilagodi vremenu koje je sadašnjost.
Baš kao što Swatch eksperimentiše sa raznim kolaboracijama, baš kao što Rolex izlazi iz zone komfora sa novim modelima i neočekivanim bojama, baš tako svi mi koji se bavimo satovima na svakodnevnom nivou moramo poraditi na podizanju svesti o značaju satova i izaći iz zone komfora u koju smo ušli, jer je industrija ušla u proces stagnacije.
Ja ću to uraditi. Tačnije ja to radim svakim novim danom koji osvane, svakim novim tekstom na sajtu, svakom novom objavom na društvenim mrežama. Voleo bih da taj entuzijazam isprati ostatak industrije kako bismo zajedno koračali u još bolju budućnost i ovu nekreativnu industriju podigli na noge. Mlađe generacije stasavaju brže nego ikada, zarađuju više nego ikada u tinejdž dobu a satovi im nisu na spisku stvari koje treba posedovati.
Ukoliko se ne trgnemo budućnost nije dobra. Zato smatram da je održavanje festival satova na kojem će se pojaviti brendovi svih cenovnih rangova neophodno.
Pesimizam za kraj
Za kraj zavšrio bih sa ovim pesimističnim stavom: imajte na umu da se ručni satovi nose svega 100 godina, a da su masovno postali popularni tek pre 80 godina. Uzmimo tih 80 godina za razmatranje kao jednu generaciju živih bića koja su svedočila usponu ručnih satova. To znači da su mnogi još uvek živi i da industrija i dalje živi na ‘’staroj slavi’’ kod svojih starih kupaca. Oni neće doveka živeti pa tako naredna generacija u rasponu od 80 godina svedočiće propasti ručnih satova.
Nazivaju nas nišom svi oni koji ne vole satove ili ih jednostavno ne cene dovoljno. Ja kažem da otkako je nastao Internet i otkako je počeo masovno da se primenjuje niko i ništa se ne može nazvati nišom. Taj isti Internet je naš najveći saborac u borbi za opstanak koja će se voditi ubrzo. Ne smemo da dozvolimo da nas vreme (ono zbog čega gledamo na te iste satove na koje trošimo XYZ novca) pregazi, jer će svi oni koji su nas nazivali nišom dočekati svojih 5 minuta!
Ne možemo o industriji satova suditi na osnovu onoga što je proživela, jer složićete da je raspon od 80 godina sa istorijskog aspekta presmešan da bi se uzeo u razmatranje. Zato je neophodno da počnemo već danas da gledamo u budućnost, ka novim generacijama kojima ćemo ostaviti ovo čime se bavimo. Sat na Ruci gleda u budućnost, okrenuti smo pridobijanju mlađih ljudi među kojima sigurno postoje ljubitelji satova, samo im tu ljubav mora neko, na njima prijamčiv način, približiti.
Nadamo se boljem rezultatu sledeće godine i nadamo se da ćemo se uskoro okupiti kako doliči. Balkan nije mali i zajednica ljubitelja satova na njemu nije mala, nije zanemarljiva kako je neki predstavljaju.
Ovaj tekst je poziv da zajedno uradimo nešto veoma lepo i korisno za svet satova na ovim prostorima. Do sledećeg pokušaja šaljem pozdrave i zahvaljujem se na podršci!